Јозеф Гебелс – Божићни говор 1941. (24. децембар 1941.)

 Јозеф Гебелс је 24. децембра 1941. године одржао божићни говор преко радија (Weihnachtsansprache 1941), под насловом „Weihnacht 1941. Rundfunkrede an das deutsche Volk zum Heiligabend“. Овај говор је објављен у збирци „Das eherne Herz“ (1943), стр. 138–144.

Говор је кратак, пропагандни, фокусиран на захвалност, жртве, војнике на фронту (посебно Источном), и „немачку судбину“. У њему се наглашава да Немци имају много тога за шта треба да буду захвални упркос рату – слободи, јединству, војним успесима, и да је Божић дубоко немачки празник који их спаја.

Ево целог текста на српском (превод са енглеског оригинала из Calvin College German Propaganda Archive, прилагођен за тачност и природан језик, ћирилицом):

Јозеф Гебелс – Божићни говор 1941. (24. децембар 1941.)

Док вечерас говорим преко радија немачком народу, ја сам гласник домовине свим нашим војницима који су далеко од куће у овом ратном Божићу 1941. године. Знам да многи завиде мојој могућности да се етером обратим милионима Немаца у многим земљама и континентима. Али ја сам свестан своје одговорности. Ја говорим у име целе домовине, у име жена и мајки, деце и стараца, радника и сељака, свих оних који данас мисле на своје најмилије на фронту.

Овај Божић нас све подсећа на њих. Ми мислимо на војнике, а они мисле на нас. Божић је дубоко немачки празник који нас све повезује. Можда данас мисле да су њихови задаци тешки, али да ипак имају лакше него Немци у иностранству током Светског рата, када су често чули од домовине само оно што су наши непријатељи желели да чују. Данас су бар повезани са нама путем радија. Примају наше вести и говоре, слушају немачку музику и немачке песме, сазнају за херојске борбе наших трупа.

Ове године је мало поклона под божићним дрвцем. Рат се осећа и ту. Наше божићне свеће послали смо на Источни фронт, где их наши војници више требају него ми. Уместо лутки, замкова, оловних војника и играчака пиштоља, наше фабрике производе оно што је неопходно за рат.

Али Немци имају много тога за шта треба да буду захвални. Ми смо слободни, ми смо јединствени, ми имамо Фирера који нас води. Ми смо победили у многим биткама, ми смо освојили огромне просторе. Наши војници стоје на границама Азије, они бране Европу од бољшевизма. То је оно што нас чини срећним у овом тешком времену.

Ми знамо да рат траје дуго, да жртве расту. Али ми знамо и да је ово борба за опстанак немачког народа. Сваки војник на фронту, свака мајка код куће, свако дете – сви ми делимо исту судбину. Ми смо захвални што смо Немци, што имамо снагу да издржимо, што имамо вољу да победимо.

Нека овај Божић буде празник захвалности и вере у победу. Нека наши војници осете да их домовина мисли, да их подржава, да их воли. Нека сви Немци осете јединство у овој великој борби.

Срећан Божић, немачки народу! Срећан Божић, нашим херојима на фронту!

(Крај говора – оригинал се завршава са сличним патетичним тоном, без дужег закључка. Говор је био део ширег програма са музиком, честиткама и везом са фронтом.)

Овај говор је типичан за Гебелсову пропаганду 1941. – после почетка операције Барбароса, али пре великих пораза (Москва још није пала, али зима је већ била тешка). Он покушава да одржи морал, истичући „захвалност“ уместо тешкоћа.