Ми Смо Социјалисти - Др Јозеф Гебелс

 Ми смо социјалисти, зато што у социјализму видимо заједништво свих грађана, једину прилику да одржимо расно наслеђе и повратимо нашу политичку слободу и обновимо немачку државу.

Социјализам је доктрина ослобађања радничке класе. Он омогућава успон четвртог сталежа и његов улазак у политички организам наше отаџбине, такође је и нераскидива веза која ће сломити тренутно ропство и вратити немачку слободу. Социјализам зато није само питање потлачених класа, већ питање свих. Социјализам задобија свој прави облик само кроз братство с напредном енергијом новопробуђеног национализма. Без национализма је ништа, фантом, пука теорија, кула у ваздуху. С њим је све, будућност, слобода, отаџбина!
За либерално размишљање био је грех предвидети снагу социјализма у изградњи нације, стога су допустили да оде у анти-националном правцу. Грех марскизма био је спуштање социјализма само на питање надница и стомака, стављајући га у сукоб са државом и националним опстанком. Схватање ових двеју чињеница води нас новом схватању социјализма, који је у својој природи националистички, државотворан, ослобађајући и конструктиван.
Буржоазија је на помолу напуштања историјске позорнице. На њено место доћи ће сталеж продуктивних радника, радничка класа која је до сада била потлачена. Ово је почетак испуњавања њене политичке мисије. Она је уплетена у тешку и горку борбу задобијања политичке моћи и постајања дела националног организма. Битка је започета у економском подручју, а завршиће се у политичком. Није то само питање плате или питање дневно одрађених сати - премда не смемо заборавити да је и то важно, можда и најважнији део социјалистичке платформе - али је више ствар сједињавања снажног и одговорног сталежа у државу, можда га и направити доминантном силом у будућој политици Отаџбине.
Буржоазија не жели признати снагу радничке класе. Марксизам ју је угурао у лудачку кошуљу која ће је уништити. Док се радничка класа постепено распада у марксистичком фронту, крварећи до смрти, буржоазија и марксизам сложили су се у главним цртама капитализма и виде свој задатак у његовој одбрани и чувању на различите начине, често скривене.
Ми смо социјалисти зато што социјално питање видимо као потребу и право на опстанак државе за наш народ, а не као јефтино сажаљевање или увредљиви сентиментализам. Радник има право на животни стандард који одговара ономе што произведе. Немамо намеру молити за ово право. Његово укључивање у народни организам, није само важна ствар за њега, него и за читаву нацију. Ово питање је важније од осмочасовног радног дана. То је питање стварања нове државе свесности која укључује сваког продуктивног грађанина. Због тога што политичке силе данашњице не желе или нису способне створити такво окружење, социјализам се мора изборити. То је борбени слоган изнутра и споља. Циља на домаће буржујске странке и марксизам истовремено, зато што су обоје заклети непријатељи надолазеће радничке државе. Усмерен је на све силе које угрожавају наш национални опстанак и тиме стварање социјалистичке националне државе.
Социјализам је могућ само у држави која је уједињена и слободна споља. Буржоазија и марксизам одговорни су за непостизање оба циља, домаћег јединства и интернационалне слободе. Без обзира колико национално и социјално се ове две силе представљају, оне су заклети непријатељи социјалистичке националне државе.
Стога морамо обе групе политички разбити. Линије немачког социјализма су оштре и наш пут је јасан.
Ми смо против политичке буржоазије, а за прави национализам!
Ми смо против марксизма, али за истински социјализам!
Ми смо за праву немачку националну државу социјалне природе!
Ми смо за Национал-социјалистичку немачку радничку партију!

ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИЗМА

 ПРИВРЕДНИ ЗНАЧАЈ НАЦИОНАЛ СОЦИЈАЛИЗМА

Национал-социјализам није само један политички програм, него је једно ново, дубоко схватање живота и његових проблема. Из тог његовог основног става произашла су доследно и његова решења привредних проблема, не само Немачке него и целе Европе.


Национал-социјализам је дошао да у историји света смени досадашњи индивидуализам, који је у природним наукама и друштвеној филозофији уродио материјалистичким схватањем света, и демократизмом, а у привредном животу капитализмом и светском привредом. Национал-социјализам полази у филозофији и политици од схватања примата целине над својим деловима, колектива над појединцем.


Политички, то схватање води прокламовању судбинске повезаности појединца у националну заједницу, подвргавању индивидуе циљевима заједнице, стварању националне државе са задатком да тоталитарно води судбину свога народана културном и привредном пољу.


У привредном погледу , уместо индивидуалистичке “либералне” привреде, засноване на пуној слободи капиталистичке експлоатације радне снаге најамних радника, и слободној иницијативи приватних предузетника да они сами организују производњу и расподелу економских добара по принципу слободне тражње и понуде, национал-социјализам уводи планску привреду и солидаристичку повезаност рада и капитала, свих грана и свих елемената народне привреде.


И у привреди, као и у политици, национал-социјализам доследно спроводи примат целине над појединцем, и подвргава интересе појединца интересима целине. Уместо да појединци, руковођени једино изгледима на своју личну зараду, организују производњу и врше, по трговачким мерилима, расподелу производа, национал-социјализам оставља држави да она плански организује и руководи и производњу и расподелу добара по начелима опште народне користи, правде и целисходности. Појединац, и као произвођач и као потрошач, није више остављен сам себи у вртлогу једне бескрајне и непрегледне светске привреде, него је органски узглобљен у једну плански организовану националну привреду.


У овом смислу, национал-социјализам је отишао још један корак даље. Као што појединац није остављен сам себи да се изгуби у бескрајној аутомизираној светској привреди, тако нису ни поједине народне привреде остављене саме себи, да насумице траже извозне могућности за своје производе, и купују оно што им недостаје према случајностима светске конјуктуре. Национал-социјализам је увидео, да се више народних привреда једног већег географског простора морају повезати плански у једну органску привреду великог простора, да би тако, као повезана привредна целина, могле углавном бити саме себи довољне и бити независне од случајности и произвољности светске трговине. Тако је дошло до стварања данашње, Нове Европе као једне планске привредне заједнице, у којој ћемо сви ми, народи овог континента, по смишљеном плану развијати све своје производне снаге до максимума, уз подршку и потпору осталих европских народних привреда, а исто тако ћемо и размењивати своје вишкове производа по унапред израђеном плану, како је то за све нас најкорисније и најцелисходније.


Тако организована као привреда великог простора, Нова Европа биће довољна за своје народе и у погледу исхране и намирења свих осталих потреба.


Колика је корист од оваквог организовања појединачно изолованих народних привреда у једну велику европску заједницу, можемо ми Срби, најбоље да осетимо и увидимо. Нас је прошли режим индивидуалистичке светске привреде оставио не само сасвим осиромашене, него и онеспособљене да сами за себе, изоловани, можемо ићи напред у снажењу своје производње и побољшању живота нашег народа.


Углобљавањем наше народне привреде у привреду Нове Европе, нама се отварају велики видици и пружају велике могућности брзог напретка.


Јер Нова Европа има интересе да се продуктивност свих чланова њене заједнице што пре и што више оснажи, и зато ће их она заједничким средствима целе заједнице у том правцу и помагати. Пример наглог и интензивног снабдевања наше пољопривреде потребним справама и алатима, семеном, итд, по нарочитом европском плану, отварање других извора нашег дохотка и наше народне производње, даје нам већ ових дана прве одличне потврде о томе од колике је користи за нас укључење Србије у привреду великог простора Нове Европе.


др Милорад Недељковић


Извор: Српски народ јануар 1943. год.

Изјава на објаву рата Совјетском Савезу - Јоаким фон Рибентроп

 Министар спољних послова Рајха фон Рибентроп у присуству представника немачке и стране штампе објавио је јавности путем круговале ноте Министарства спољних послова совјетској влади.

У првом делу ноте министар Рибентроп подсећа да се влада Рајха још лето 1939. обратила совјетској влади у жељи да се разјасне и изравнају заједнички интереси између Немачке и СССР-а. Влада Рајха је предузела тај корак иако је много разлога говорило против тога. Ови разлози су се заснивали на начелној разлици у политичким циљевима Немачке и Совјетске Русије, а не треба ни помињати супротности националсоцијализма и бољшевизма, као и погледа на свет, који су један према другом у дијаметралној супротности.

Уз то, немачка нота наглашава да се влада Немачког Рајха руководила мишљу да ће споразум између Немачке и Совјетске Русије искључити сваку могућност рата и осигурати стварне животне потребе два народа који су одувек били пријатељски расположени један према другом. Осим тога, овај споразум биће најбоље јемство против даљег ширења комунистичких доктрина и међународног јеврејства у правцу према Европи.

Ова претпоставка била је поткрепљена још и чињеницом да су извесни догађаји у Русији и извесне мере руске владе на међународном пољу допуштале да се у најмању руку сматра као могуће напуштање тих доктрина, као и напуштање досадашњих метода рушења националног живота других народа.

Уговори са Совјетском владом

Изгледало је као да је пријем на који је немачки корак наишао у Москви потврђивао веру у тај преображај.

На тај начин 23. августа 1939. дошло је до закључења пакта о ненападању, а 28. септембра 1939. потписан је и споразум о границама и пријатељству између две државе. Срж ових уговора чиниле су следеће тачке:

1. Обострана обавеза две државе да се не нападају једна другу и да живе у пријатељском суседству.
2. У разграничењу интересних сфера Немачки Рајх се одриче сваког вршења утицаја у Финској, Летонији, Естонији, Литванији и Бесарабији, док су се области бивше пољске државе до линије Нарев, Буг и Сан (реке) по жељи Совјета требале припојити Русији.

И стварно, влада Рајха, упоредо са закључењем пакта о ненападању са Русијом, одмах је извршила и начелни преокрет у својој политици према СССР-у. Она је од тог дана заузела пријатељско држање према Совјетском Савезу. Рајх је поштено извршио уговоре закључене са Совјетским Савезом и у смислу писане речи уговора као и у духу самог уговора. Али и преко уговора она је, након рушења Пољске, проливеном немачком крвљу, помогла Совјетском Савезу да дође до свог највећег спољнополитичког успеха од самог постојања Савеза. Тај успех био је могућ само услед благовољне немачке политике према Русији, као и услед горостасних победа немачке оружане силе.

Злочин Москве

Влада Рајха је с правом мислила да сме претпоставити да ће и држање Совјетског Савеза према Немачком Рајху бити исто тако. Нажалост, брзо се показало да се влада Рајха у својој претпоставци преварила.

Совјети мењају методе

И заиста, као што је у другом одсеку утврђено, Коминтерна је већ одмах после закључења немачко-руских уговора опет почела акцију интензивно на свим пољима. Снажна и ефикасна одбрамбена акција полиције присилила је Коминтерну да своју разорну обавештајну службу у Немачкој покуша заобилазним путем преко центара у суседним земљама. Служила се при том ранијим немачким комунистичким агентима, који су сада добили задатак да у Немачкој врше разорни рад и припремају саботаже. Комесар Г. П. У. Крилов увео је у ту сврху посебно систематско школовање.

Поред тога вршен је интензивни разорни рад у земљама које је Немачка окупирала, а нарочито у Протекторату, у окупираној Француској, али и у Норвешкој, Холандији и Белгији. При том су совјетско-руска представништва, тако посебно генерални конзулат у Прагу, пружала драгоцену помоћ. Помоћу емитерских и пријемних радио-станица одржавана је активна обавештајна служба, која пружа савршен доказ за рад Коминтерне против Немачког Рајха. И за цео други разорни и шпијунски рад Коминтерне постоји опсежан документирани доказни писмени материјал. Основане су и посебне групе за саботажни рад, које су имале своје лабораторије у којима су ради вршења саботаже прављене бомбе за изазивање пожара и експлозија. Такви атентати извршени су на најмање 16 немачких бродова.

Дипломатска и друга шпијунажа

Поред овог разорног рада и акција саботаже, постојала је и шпијунажа. Тако је нпр. повратак Немаца из Совјетске Русије искоришћен за то да се ови немачки људи ниским и одвратним средствима придобију за циљеве ГПУ.

И само совјетско-руско посланство у Берлину, на челу са саветником посланства М. Кобуловим, није се бојало безобзирно искоришћавати право екстериторијалности у циљу шпијунаже.

Даље, члан руског конзулата у Прагу М. Е. Мохов био је шеф руске шпијунске мреже, која је обухватала цео Протекторат.

Далњи случајеви, које је полиција благовремено открила, пружају јасан и необорив доказ о опсежним совјетско-руским сплеткама.

Разорни рад у осталим земљама

Што се тиче разорног рада Совјетске Русије ван Немачке у Европи, он се протеже скоро на све државе Европе које су са Немачком у пријатељству или које је Немачка запосела. Тако је, нпр., у Румунији комунистичка пропаганда помоћу летка из Совјетске Русије за све тешкоће окривила Немачку, да би на тај начин створила противнемачко расположење.

Ту исту појаву налазимо од лета 1940. јасно и у Југославији. У београдском совјетском посланству немачким трупама пао је у руке документирани доказ совјетско-руског порекла да је вођена пропаганда против Немачке.

Док је комунистичка пропаганда у Југославији покушавала да се служи националсоцијалистичком паролом, у међувремену је у Мађарској, посебно међу русинским становништвом, радила обећавајући му скоро ослобођење које ће донети Совјетска Русија. Посебно је активна била антинемачка хајка у Словачкој, где се отворено врбовало за прикључење Совјетској Русији.

У Финској је деловало „Удружење за мир и пријатељство са Совјетском Русијом“ и оно је у сарадњи са радиом Петрозаводском покушавало да ту земљу разори и при том радила у потпуно антинемачком духу. У Француској, Белгији и Холандији потицало се против немачких окупационих власти. Под маском национализма и панславизма вођена је снажна хајка и у Пољској. Тек што су немачке и италијанске трупе заузеле Грчку, совјетско-руска пропаганда је одмах и тамо започела свој рад.

Целокупна слика показује кампању СССР-а вођену систематски у свим земљама против покушаја Немачке у Европи да створи стабилни ред. Поред тога води се директна пропагандна противакција против мера немачке политике. У Бугарској се потицало против приступања Тројном пакту, а за гарантни пакт са Совјетском Русијом. У Румунији је инфилтрацијом у Гвоздену гарду и злоупотребом њених вођа, међу осталим Румуна Гроза, инсцениран покушај пуча од 23. јануара 1941.

Како је дошло до преврта у Београду

Што се тиче Југославије, влада Рајха има у рукама доказе да је југословенски делегат Ђорђевић већ маја 1940. у Москви из једног разговора са господином Молотовом стекао уверење да се тамо на Немачку гледа као на моћног будућег непријатеља.

Још јасније било је држање Совјетске Русије према захтевима српских војних кругова у погледу помоћи у оружју. У новембру 1940. године изјавио је совјетско-руски начелник главног штаба југословенском војном аташеу: „Ми ћемо дати све што захтевате и то одмах.“ Постављен је само један услов – сачувати тајну од Немачке. Инсценирање београдског пуча од 27. марта ове године било је врхунац ове уротничке акције српских уротника и енглеско-руских агената против Рајха.

Српски вођа овог пуча и вођа „Црне руке“ господин Симић налази се још и данас у Москви и у најужој сарадњи са совјетско-руским пропагандним центрима развија активности против Рајха.

Да би се спољном свету пружио преглед о раду совјетско-руских инстанци у овом правцу, од закључења немачко-руских уговора, влада Рајха ће објавити опсежан материјал који јој стоји на располагању. Влада Рајха мора на крају утврдити чињеницу: Совјетска влада је приликом закључења уговора са Немачком неколико пута давала недвосмислену изјаву да се нема намеру мешати директно или индиректно у немачке интересе.

Опсежни доказни материјал

Совјетска влада је при закључењу уговора о пријатељству на свечано начин изјавила да ће сарађивати са Немачком у жељи да се што пре оконча ратно стање које постоји између Немачке и Енглеске са Француском. Она то чини да би се што пре постигао овај циљ, који је у сагласју са интересима свих народа. Ови споразуми са Совјетском Русијом и ове руске изјаве показале су се као свесно обмањивање и варање.

Влада Рајха морала се уверити да је при закључењу уговора 1939. године кумувала Лењинова теза која каже: „Са неколико страних земаља могу се закључити пактови, ако они служе интересима Совјетске владе и онеспособљавају противнике.“

Совјетска Русија само маневрише

Закључење ових уговора о пријатељству није за Совјетску владу било ништа друго него само тактички маневар. Прави циљ био је склапање споразума који ће бити повољни само за Совјетску Русију, да би припремили даље империјалистичко надрање Совјетског Савеза. Мисао водиља Совјета била је све више ослабити не-бољшевичке државе, да би се оне могле на тај начин лакше рушити и у одређеном тренутку потпуно срушити. Совјетска влада у Москви није слушала глас руског народа, који је желео живети поштено у миру и пријатељству са немачким народом, већ је наставила стару дволичну бољшевичку политику, па је тиме навукла на себе тешку одговорност.

Непријатељско држање Кремља

Совјетска влада је систематски проводила непријатељску политику према Немачкој у свим областима спољне политике и војних питања и након закључења немачко-руских споразума.

Приликом разграничења интересних сфера, Совјетска влада је у Москви изјавила министру спољних послова Рајха да она нема намеру запосести, бољшевизирати или анектирати државе које се налазе у њеној интересној сфери, изузев области бивше пољске државе која се налази у растројству. Али у ствари, као што је то показао ток догађаја, политика Совјетског Савеза била је у том времену усмерена искључиво према једном циљу, а то је померање војне силе Москве у целом простору између Северног леденог мора и Црног мора, свуда где је то могуће учинити, према западу и тиме померити и пут за бољшевизацију Европе.

Господин Јоаким фон Рибентроп у вези с тим подсећа на закључење тзв. пактова о помоћи Совјетског Савеза са Естонијом, Летонијом и Литванијом у октобру и новембру 1939. године и на стварање војних база у тим земљама. Подсећа даље на стварање комунистичке назови владе Кусињена у Финској, на ултиматум Финској и на улазак црвене војске у Финску крајем новембра 1939. године.

У јулу 1940. године Совјетски Савез је иступио против Балтичких држава. Литванија је према првом московском уговору припадала немачкој сфери интереса. На жељу Совјетског Савеза влада Рајха је у другом уговору одустала од својих интереса у већем делу ове земље и то у корист Совјетског Савеза, док је само један појас те области остао у немачкој сфери интереса. Након ултиматума, поднетог 15. јуна, Совјетски Савез је заузео целу Литванију, дакле и део који је био додељен немачкој сфери интереса. О томе Совјетски Савез никако није обавестио владу Рајха. На тај начин СССР је примакао своје границе непосредно граници Источне Пруске. Када се касније Совјетска влада обратила Немачкој, влада Рајха је после тешких преговора, у жељи доприноса пријатељству обе државе, уступила и овај део Литваније Совјетском Савезу.

Укратко после тога је на исти начин злоупотребљен и пакт о помоћи, закључен са Летонијом и Естонијом, па су на сличан начин и ове државе војнички окупиране.

Овако је, противно изричним обећањима Москве, цео Балтик био бољшевизиран, па је неколико недеља након окупације Совјетска влада кратким поступком ове државе и анектирала.

Гомилање црвене војске на границама

Истовремено са анексијом тих држава, Совјетска Русија врши снажна гомилања своје војске на свим северним секторима на совјетско-руским положајима. По одредбама московских споразума, привредни споразум Немачке са споменутим балтичким државама није морао претрпети ни најмању штету, а ипак су ови привредни споразуми били једноставно поништени од совјетске владе. У својој ноти министар спољних послова фон Рибентроп наглашава да влада Рајха располаже непобитним доказима да је Совјетски Савез и поред споразума, убрзо након заузимања пољских крајева, помогао противнемачко агитовање и бољшевичку пропаганду у Генералном губернаторству (Пољској).

И у те крајеве, убрзо након совјетског заузимања упућене су снажне руске посаде. Док се још немачка војска на Западу борила против Француске и Енглеске, извршен је опет потез Совјетског Савеза према Балкану. Совјетска влада је приликом московских преговора изјавила да она никад са своје стране неће дати потицај за решење бесарабијског питања. Међутим, влада Рајха је 24. јуна 1940. примила од совјетске владе саопштење како је сада одлучила силом решити бесарабијско питање. Уједно је немачкој влади саопштено да се совјетски захтеви продуже и на Буковину, дакле на област која је била стара покрајина, која никада није припадала Русији и о којој уопште у Москви није било разговора. Немачки посланик у Москви изјавио је совјетској влади како њена одлука долази потпуно неочекивано за владу Рајха, и да мора изазвати знатне штете за немачке привредне интересе у Румунији као и поремећај у животу тамошњих немачких насеља као и немачког живља у Буковини. Господин Молотов, напротив, одговорио је како је ово питање изванредно хитно и да Совјетски Савез очекује од владе Рајха опредељење према том питању у року од 24 сата. И поред овог грубог поступка према Румунији, влада Рајха је и овом приликом интервенисала у корист одржања мира и свог пријатељства са Совјетским Савезом. Саветовала је румунској влади, која се обратила Немачкој за помоћ, попуштање, препоручујући јој уступање Бесарабије и Северне Буковине Совјетском Савезу. Упоредо, са позитивним одговором румунске владе, достављена је совјетској влади молба румунске владе да јој се остави довољно времена за евакуацију тих пространих крајева и за осигурање живота, имовине и добара тамошњих становника.

Совјетска влада је и опет поставила Румунији ултиматум и почела је, још пре истека тог ултиматума, 28. јуна са заузимањем делова Буковине, а након тога и целе Бесарабије све до Дунава. И ове области одмах су припојене Совјетском Савезу, бољшевизиране и тиме стварно упропашћене. Запоседањем и бољшевизацијом целе интересне сфере, коју је влада Рајха приликом споразума у Москви била признала влади СССР-а у Источној Европи и на Балкану, Совјетска влада је јасно и недвосмислено поступила противно московским споразумима.

Немачка и даље остаје одана

Продором Русије према Балкану изазвани су нови територијални проблеми. Немачка, која је од Мађарске и Румуније у више наврата била мољена за посредовање у познатим територијалним спорним зонама између ове две државе, донела је у заједници са Италијом 30. августа 1940. Бечку арбитражну одлуку. Како би се румунској влади омогућило да територијалне жртве, које је била учинила, оправда пред својим народом и да би се у будућности искључио сваки сукоб у том простору, Немачка и Италија дале су гаранције за преосталу Румунију. Пошто су руске тежње у том простору биле задовољене, ово гарантовање ни у ком погледу није могло бити усмерено против Русије. И поред тога, Совјетски Савез је изразио жаљење и доставио је, противно својим ранијим изјавама, према којима су добијањем Бесарабије и Северне Буковине његове жеље на Балкану задовољене, ипак своје даље интересовање за балканска питања. А то интересовање није било у првом наврату ни довољно дефинисано. Од тог тренутка, политика Совјетске Русије, усмерена против Немачке, све се јасније види.

Сарадња са Енглеском

Влади Рајха сада стижу све конкретнији извештаји, према којима се преговори енглеског посланика у Москви Крипса, који већ дуже време теку, развијају у повољном смеру. У исто време влади Рајха долазе у руке подаци о интензивним војним припремама Совјетског Савеза на свим пољима. Ове податке, поред осталог, потврђује и недавно у Београду пронађени извештај југословенског војног изасланика у Москви од 17. децембра 1940., у коме се између осталог дословно каже:

„Према подацима из совјетских кругова, појачање војног ваздухопловства, јединица борбених возила и артиљерије, на основу искуства садашњег рата, у пуном је току и биће завршено углавном до августа 1941. Ово је вероватно и крајња временска граница, до које не треба очекивати осетније промене у совјетској спољној политици.“

И поред мало пријатељског држања Совјетског Савеза у балканском питању, Немачка сада врши нови напор ради споразума са СССР-ом. Министар спољних послова Рајха даје у једном писму господину Стаљину обиман приказ политике владе Рајха од московских споразума па на даље. У том писму даје се израз жеље и наде да ће ипак поћи за руком заједнички даље разјаснити пријатељски однос са Совјетским Савезом, који желе силе Тројног пакта, и довести у конкретни облик. Да би то питање даље могао претресати, министар спољних послова Рајха позива господина Молотова у Берлин.

За време посете Молотова Берлину, влада Рајха мора утврдити чињеницу да је Русија вољна приступити истинској пријатељској сарадњи са силама Тројног пакта, и посебно са Немачком, само у случају ако је ова последња вољна платити цену коју Совјетски Савез за то тражи.

Почетак московских захтева

Под овом ценом подразумева се даљи продор Совјетског Савеза на Северу и на Југоистоку Европе. Захтеви које је господин Молотов поставио у Берлину и у даљим дипломатским разговорима са немачким послаником у Москви познати су већ из прогласа Фирера Рајха немачком народу. Немачка, разуме се, није могла примити све руске захтеве које је совјетска влада означавала као претходне услове за сарадњу са силама Тројног пакта. Према томе, труд сила Тројног пакта око постизања споразума са Совјетским Савезом био је узалудан.

Треба знати да су услови Совјетске Русије били страховито тешки:

Совјетски Савез жели Бугарској пружити гаранције и са њом утврдити споразум о обостраној помоћи по узору споразума са Балтичким државама. Другим речима то значи да Совјетски Савез жели у Бугарској задобити војну базу, и поред тврдњи господина Молотова да се неће мешати у унутрашње послове Бугарске. Тим се објашњава посета руског комесара Соболева Софији, која је ишла за остварењем ових планова.

Даље Совјетска Русија захтева повољан споразум са Турском по коме би она добила војне базе на Босфору и Дарданелима; за случај да Турска не би пристала на овај предлог, Немачка и Италија биле би натјеране извршити притисак на Турску. Ово се мора тумачити тиме што је Совјетски Савез под сваку цену хтео завладати Балканом.

Совјетска Русија изјављује да је угрожена од Финске и захтева од Немачке потпуно одрицање симпатија према тој земљи. Другим речима то би значило окупацију Финске и уништење финског народа.

Немачка не пристаје и излаже своје циљеве

Последица одбијања немачке владе била је у томе што је Русија своју политику, која је била усмерена против Немачке, још више интензивирала. Све се јасније види блиска сарадња Совјетског Савеза са Енглеском.

У јануару 1941. први пут је овај негативан руски став дошао до потпуна изражаја и на дипломатском пољу. Када је наиме Немачка тог месеца предузела у Бугарској извесне мере ради осигурања против искрцавања британских трупа у Грчкој, руски посланик у Берлину службено је изложио да Совјетски Савез сматра територију Бугарске и двају теснаца као зону сигурности СССР-а и да према томе не може равнодушно гледати на догађаје у тим областима који угрожавају интересе совјетске сигурности. Даље је рекао да совјетска влада упозорава немачку владу да се не би требале на територији Бугарске и двају теснаца појавити немачке трупе.

Влада Рајха скренула је совјетској влади пажњу на околност да ће Немачка свим средствима спречити сваки покушај Енглеске у Грчкој, али како нема намеру заузети теснаце, већ ће поштовати турски државни териториј. Пролазак немачких трупа не може се сматрати као повреда интереса сигурности Совјетског Савеза, штавише, влада Рајха верује како овим операцијама служи и совјетским интересима. По завршетку операција на Балкану, Немачка ће одмах опет повући своје трупе одавде. И поред ове изјаве владе Рајха совјетска влада, одмах при уласку немачких трупа у Бугарску, објавила је на адресу Бугарске изјаву која је имала изразито непријатељски карактер према Немачком Рајху. Том изјавом тврдило се да присуство немачких трупа у Бугарској не служи миру на Балкану већ рату.

У исти се правац креће и гарантовање које је совјетска влада у марту 1941. дала Турској, за случај уколико би ова ступила у рат на Балкану. Влади Рајха је познато да је до тога дошло као последица енглеско-руских преговора, за време посете британског министра спољних послова Анкари, а зна се да су његови напори били усмерени у правцу све дубљег увлачења Русије у енглеске комбинације.

Спрема се напад на три фронта

Агресивна политика совјетске владе против Немачког Рајха, која се од тог времена све више појачава политичком сарадњом са Енглеском и која је донекле била прикривања, постаје очигледна целом свету након избијања балканске кризе почетком априла ове године.

Данас је непобитно утврђено да је пуч у Београду након приступања Југославије Тројном пакту био инсцениран од Енглеске у сагласности са Совјетским Савезом. Зна се да је Русија већ од давно, још од 14. новембра 1940., потајно радила на наоружавању Југославије против Сила осовине. Након успешног београдског пуча, Русија је 5. априла закључила са нелегалном српском владом и са генералом Симовићем пакт о пријатељству. По том пакту пучисти су требали примити совјетску подршку, која је била од користи заједничком енглеско-југословенско-грчком фронту. Након неколико разговора са совјетским послаником у Вашингтону, амерички државни подминистар Самнер Велес са видним задовољством закључује 6. априла 1941.: да би руско-југословенски пакт под извесним околностима могао бити од највећег значаја, јер наилази на интерес на пуно страна. Мисли како постоји основа за веровање да је тај споразум пуно више него обични пакт о пријатељству и о ненападању. Према томе, у исто време, када се немачке трупе концентришу на румунској и бугарској територији против масовног енглеског искрцавања у Грчкој, Совјетски Савез, који је већ у очигледној сагласности са Енглеском, покушава ударити на Немачку с леђа, помажући Југославију отворено политички, а потајно и војнички.

Совјетски Савез гарантујући Турској осигурање с леђа, настоји је приволити на агресивно држање против Бугарске и Немачке и навести је на концентрацију турских војски у Тракији, које би биле у јако неповољном војном положају.

Из истог разлога Совјетски Савез концентрише јаку војну силу на румунској граници, у Бесарабији и дуж Молдавије. Почетком априла заменик народног комесара за спољну политику Вишински покушава, у разговору са румунским послаником у Москви господином Гафенкуом, повести политику брзог приближавања Румунији, како би и ту земљу навео на одвајање од Немачке. Енглеска дипломатија посредством Американаца у Букурешту предузима кораке у истом правцу.

Према томе, немачке трупе које су биле концентрисане у Румунији требале су бити нападнуте са три стране: из Бесарабије, из Тракије и са српско-грчког фронта. Ту намјеру онемогућила је оданост генерала Антонескуа, реалистички став турске владе, а пре свега брзи замах и победе немачке војске. Влада Рајха је сазнала из примљених извештаја да је скоро две стотине југословенских авиона, на којима су били совјетско-руски и енглески агенти а тако исто и српски пучисти под вођством господина Симовића, одлетело у Русију, где ти официри и данас служе у руској војсци, а делом у Египту. Већ и тај детаљ баца, посебно карактеристично светло на блиску сарадњу Енглеске и Русије са Југославијом.

Маске су пале

Узалуд је совјетска влада покушавала прикрити намере своје политике. У те покушаје спада, нпр., удаљавање норвешког, белгијског, грчког и југословенског посланика, које је предузела пре неколико недеља. Ћутање британске штампе о немачко-руском односу, које је изнудио британски посланик Крипс у сагласности са совјетском владом. И најзад недавно објављени деманти Тас-а који је покушао да односе између Немачке и Совјетског Савеза прикаже као потпуно коректне.

У последњем делу, закључује нота, да је политика совјетске владе непријатељска према Немачкој. На војничком пољу била је праћена стално појачаним концентрисањем свих расположивих руских војних снага на дугу фронту од Балтичког до Црног мора.

Већ у време када је Немачка на Западу била јако ангажована у рату са Француском и када су се на Истоку налазиле сасвим незнатне немачке војне јединице, руско врховно командовање започиње систематско пребацивање већих контингента трупа на источну границу Рајха. Тада су биле посебно несумњиво утврђене групе руске војске према Источној Пруској. Те су групе несумњиво утврђене и према Генералном губернаторству (Пољској), затим у Буковини и у Бесарабији према Румунији. Совјети су и према Финској појачавали своје гарнизоне, померањем нових дивизија из Источне Азије и са Кавказа у европску Русију.

Према томе, услед тога се добија слика да су се совјетске трупе приближавале све ближе немачкој граници, иако се са немачке стране нису предузимале никакве војничке мере којима би се могла оправдати оваква совјетска акција. Тек је овакво совјетско држање натјерало немачку оружану силу на противмере.

Ако су могле постојати чак и најмање сумње о агресивности совјетске концентрације, те сумње су до последње отклоњене вестима које су пре кратког времена стигле Врховном командовању оружане силе. Последице посматрања последњих дана показују како је групирање руских трупа, а нарочито моторизованих јединица и одреда борбених возила, извршено на начин на који би се руско врховно командовање у свако доба оспособило за агресивни покрет према немачкој граници, на разним местима.

Вести које стижу из Енглеске о преговорима енглеског посланика сер Стафорда Крипса о још приснијој сарадњи између политичке и војне управе Енглеске и Совјетске Русије, као и апел лорда Бевербрука, који је увек раније заузимао непријатељски став према Совјетима, за помагање Русије свим средствима која стоје на располагању у борби која настаје, и коначно апел упућен Сједињеним Државама да учине то исто, и превише јасно доказују какву би судбину хтели приредити немачком народу.

Фирер издаје заповест

Резимирајући, влада Рајха даје следећу изјаву:

Противно свим обавезама које је примила и у најдрастичнијој супротности са својим свечано изјавама, совјетска влада је устала против немачке државе:

1. Она није само наставила своје покушаје растројства усмерене против Немачке и Европе, него је
2. у све већој мери оријентисала своју спољну политику у непријатељском смеру према Немачкој и
3. концентрисала је целокупну своју војну снагу на немачкој граници, спремну за напад.

Тиме је совјетска влада изневерила и прекршила уговор и споразум са Немачком. Мржња бољшевичке Москве према националсоцијализму јача је од политичког разума. Бољшевизам се у смртној мржњи испријечио против националсоцијализма. Бољшевичка Москва је на путу ударити с леђа на националсоцијалистичку Немачку, која води борбу за опстанак. Немачка није вољна не радећи ништа гледати озбиљно повређивање и угрожавање своје источне границе.

Стога је Фирер Рајха сада издао немачкој оружној сили наредбу да се свим средствима која јој стоје на располагању супротстави овом угрожавању. У борби која наилази, немачки народ је свестан да ступа у бој не само ради заштите домовине, већ да је позван избавити цео културни свет од смртне опасности бољшевизма и прокрчити пут за истински социјални полет у Европи.

Белци и црнци 100 & 1 лаж

 Сенатор Билбо је изрекао следеће упозорење:

„Ако наше зграде, аутопутеви и железничке пруге буду уништени, можемо их поново изградити. Ако наши градови буду уништени, из њихових рушевина можемо подићи нове и још велелепније. Чак и ако наша војна моћ буде сломљена, можемо одгојити синове који ће поново васкрснути нашу снагу. Али ако крв наше Беле расе буде искварена мешањем са Афричком крвљу, онда ће сва моћ Сједињених Америчких Држава заувек бити уништена. Свака нада за цивилизацију постаће немогућа у црначкој Америци, исто као што је немогуће прочистити крв белца једном кад се помеша са крвљу црнца.“ — Сенатор Теодор Г. Билбо, из Мисисипија, 1947. год.

На страницама ове књижице наведено је 100 чињеница, огромна већина којих се лако може проверити у било ком комплету енциклопедија, алманаха, текстова из психологије или другог референтног материјала који се налази у јавним библиотекама.

ЛАЖ

Лукаво скривена између ових сто чињеница налази се једна лаж, чија је сврха послужити као подстицај да текст прочитате до краја. То није лаж статистичке или граматичке природе, него очигледна неистина која је на први поглед толико апсурдна да ће се читаоцу чинити као увреда људској интелигенцији, а ипак ова лаж је толико опасна да ако јој се не супротставимо, штета коју може учинити је немерљива. Најискреније обећавам да моја мотивација не проистиче из увреде или мржње, већ из најдубље љубави према човечанству и искрене бриге за добробит будућих генерација.

ЧИЊЕНИЦА #1: Бела раса је препловила мора, укротила реке, обликовала планине, припитомила пустиње и колонизовала најнеприступачнија ледена пространства. Она је одговорна за изум штампе, цемента, електрицитета, авиона, ракета, астрономије, телескопа, путовања у свемир, оружја, транзистора, радија, телевизије, телефона, сијалице, фотографије, биоскопа, фонографа, електричних батерија, аутомобила, парног строја, железнице, микроскопа, компјутера и милиона других технолошких чуда. Она је открила небројене напретке на пољу медицине, фантастичних стројева и општег научног напретка. Њени чланови укључују такве великаше као што су: Аристотел, Платон, Хомер, Тацит, Јулије Цезар, Наполеон, Вилијам Освајач, Марко Поло, Вашингтон, Џеферсон, Хитлер, Бах, Бетовен, Моцарт, Магелан, Колумбо, Кабот, Едисон, Грем Бел, Пастер, Левенхук, Мендел, Дарвин, Њутн, Галилео, Ват, Форд, Лутер, да Винчи, По, Тенисон и хиљаде и хиљаде других истакнутих великаша. (37) (39)

ЧИЊЕНИЦА #2: Током 6.000 година забележене историје, Афрички црнац није изумео ништа. Ни писани језик, шивену тканину, календар, плуг, пут, мост, железницу, брод, мерни систем, па чак ни точак. (Напомена: ово се односи на чистокрвног црнца.) Он никада није култивисан ниједан усев нити припитомио неку животињу за своју корист (иако га окружују многобројне снажне и мирне животиње). Његов једини начин транспорта робе је искључиво преношење на врху своје тврде чупаве главе. За склониште никада није отишао даље од обичне колибе од блата, коју је такође способан саградити дабар или мошусни пацов. (21) (39)

ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

ЧИЊЕНИЦА #3: IQ америчких црнаца је просечно 15 до 20 поена нижи од америчких белаца. (26) (16) (18) (22)

ЧИЊЕНИЦА #4: Ове црно/беле разлике се понављају у свим тестовима икада проведеним од стране свих грана америчке војске, свих држава, округа, свих локалних школа, америчког Министарства образовања... итд. Иста разлика остала је непромењена током периода од 40 година. (18) (26) (24)

ЧИЊЕНИЦА #5: Са просечним IQ-ом од 85, само 16% црнаца постиже резултат преко 100, док половина беле популације постиже тај резултат. Број црнаца који постижу бели просек креће се око 10 до 25 посто – док расна једнакост захтева 50 посто. (31) (27) (16)

ЧИЊЕНИЦА #6: Црнци су 6 пута склонији да имају IQ од 50 до 70 поена што их ставља у категорију ретардираних особа, док су белци десет пута склонији да постижу резултат 130 или изнад. (15) (16) (18) (23)

ЧИЊЕНИЦА #7: Тест Владе САД PACE који сваке године полаже 100.000 факултетских дипломаца који желе професионалну каријеру у администрацији, 58% белаца пролази са резултатом 70 или изнад, док црнаца само 12%. У високим резултатима разлика између белаца и црнаца долази још више до изражаја: 16% белаца постижу резултате од 90 или изнад, док само једна пета од једног процента црначких апликаната постиже 90, што значи бело/црни однос од 80/1. (27)

ЧИЊЕНИЦА #8: Разлике између црне и беле деце се повећавају са хронолошком старошћу детета, при чему је разлика у резултатима највећа код виших средњошколских и факултетских нивоа. (31) (26)

ЧИЊЕНИЦА #9: Бело/црне IQ разлике се непрестано објашњавају као резултат утицаја околине, али најмање пет студија које су покушале изједначити социо-економску позадину испитаника из две расе показале су да нема значајније промене у релативним резултатима. Како се околина побољшава, црнац постиже боље резултате, али такође и белац. Разлика није смањена. (26) Дапаче, екстензивна истраживања од стране др Г. Џ. Макгурка, професора психологије на Универзитету Виланова, показују да се разлика у интелигенцији између белаца и црнаца ПОВЕЋАВА како се социо-економски ниво обе расе подиже на ниво средње класе. (18)

ЧИЊЕНИЦА #10: Године 1915. др Г. В. Фергусон је сакупио 1.000 школске деце у Вирџинији, поделио их у 5 расних категорија и тестирао их на менталне способности. Просечно, чистокрвни црнци постизали су 69,2% од резултата белаца. Деца која су три четвртине црнци постизали су 73,0% од белог резултата. Они који су једном половином црнци постизали су 81,2% од белог резултата. Они који су само једном четвртином црнци постизали су 91,8% белог резултата. Сви ови црнци живели су у истом окружењу и сматрали себе „црнцима“. Дакле предности или пак недостаци који долазе из околине били су потпуно исти. (14) Такође погледај (26) страна 452.

ЧИЊЕНИЦА #11: Резултати војног Бета теста који је проведен у америчкој војсци на 386.000 неписмених војника у Првом светском рату показали су да су црни војници „инфериорни белим војницима на свим типовима тестова у војсци“. Додатно, тестови су проведени на црнцима, мулатима и ¼ мулатима. Установљено је да „светлије групе постижу боље резултате“. (14)

ЧИЊЕНИЦА #12: Студије проведене на идентичним близанцима одраслим у радикално различитим условима околине убедљиво су показале да утицај генетике надјачава утицај околине у односу 3 према 1. (41)

ЧИЊЕНИЦА #13: Чак када црнци и белци имају исти животни пут, у смислу породичног прихода и услова у којима су одрасли, црнци просечно имају 12 до 15 IQ поена ниже резултате од белаца. Ово укључује и када црну децу усвоје бели родитељи. Њихов IQ може бити поправљен бољим окружењем, али она и даље показују резултате који су ближи биолошким родитељима него родитељима који су их посвојили. (3) (15) (26)

ЧИЊЕНИЦА #14: Идеолози егалитаризма често омаловажавају IQ тестове са изликом да су културно пристрасни. Но, НИКО, ни црначка асоцијација NAACP, ни United Negro College Fund, ни NEA нису успели поднети тест интелигенције у коме би црнци и белци показивали исте резултате. (15) (42) (3)

ЧИЊЕНИЦА #15: Амерички Индијанци, који током читавог свог живота често живе у много горим условима од америчких црнаца, константно од њих постижу боље резултате на IQ тестовима. (3) (27)

ЧИЊЕНИЦА #16: Потомци међурасних бракова имају тенденцију према нижем IQ-у него њихов бели родитељ. (11) (26)

ЦРНАЧКИ МОЗАК

ЧИЊЕНИЦА #17: Међу људским расама проведене су бројне студије које показују да црнци имају 8–12 посто лакши мозак од белаца. Такве студије су проводили Бин, Перл, Винт, Тилни, Гордон, Тод и други. (23) (27)

ЧИЊЕНИЦА #18: Осим разлике у самој тежини, мозак код црнаца расте спорије након пубертета него код белаца. Иако мозак и нервни систем код црнаца испрва расте брже, његов развој је успорен у ранијем добу него код белаца, што касније лимитира њихово интелектуално напредовање. (22) (27)

ЧИЊЕНИЦА #19: Дебљина супрагануларног слоја (вањски слој) црначког мозга је отприлике 15% тања, а његове завитке су мање изражене и једноставније, у просеку, од мозга белаца. (9)

ЧИЊЕНИЦА #20: Чеони режњеви црначког мозга, који су одговорни за апстрактно и концептуално размишљање, мањи су у односу на телесну масу, мање су набрани и једноставнији су од белог мозга. (9) (27) (23) (22)

АНТРОПОЛОГИЈА

ЧИЊЕНИЦА #21: Име Homo sapiens први пут је употребио у 18. веку шведски ботаничар Карл Лине. Реч „sapien“ значи „мудар“. Име је изворно употребљавано као референца на белог човека, те је било синоним за „Европљанина“. Због тога многи каснији таксономи и генетичари су заговарали да се црнце треба класификовати као различиту врсту. Заправо, Дарвин је прогласио у свом делу „Генеалогија човека“ да су разлике између људских раса тако изражене да сличне разлике у животињском свету оправдавају класификацију као различите врсте, ако не и различитог рода. (39)

ЧИЊЕНИЦА #22: За своје опширно дело „Порекло раса“, професор Карлтон Кун, председник друштва „Америчка асоцијација физичких антрополога“ и највећи светски генетичар, сакупио је огромну количину доказа из области географије, анатомије, генетике, психологије, компаративне дентологије, лингвистике, археологије и из фосилних остатака 300 налазишта да потврди историју пред-сапиенских расних подела. Другим речима, Homo erectus је био подељен на расе чак и пре еволуције у Homo sapiens. (12)

ЧИЊЕНИЦА #23: Према др Куну, док је каукасоидна подврста (Бела раса) еволуирала у Европи, Црна раса је још увек стагнирала на еволуционом плану и данас је најмање 200.000 година иза Европљана у погледу развоја лобање и мозга. (9)

ЧИЊЕНИЦА #24: Лобања црнаца, осим што има мањи мождани волумен и дебље лобањске кости него код белаца, је издужена; другим речима, доња половина се истиче према напред, као нпр. њушка код животиња. Последично, црначка вилица је знатно дужа у односу на ширину него вилица белаца. (9) (12) (39)

ЧИЊЕНИЦА #25: Кожа код црнаца је дебља и вероватно је супериорна белој у смислу да онемогућава продирање бактерија и боље штити од ултраљубичастих сунчевих зрака. (39) (14)

ЧИЊЕНИЦА #26: Тамна боја код црнаца је због пигмента меланина који је раширен кроз сваки слој коже, а налази се чак и у мишићима и мозгу. (9) (27)

ЧИЊЕНИЦА #27: Афрички зубар на први поглед може препознати црначки зуб од белог. (14)

ЧИЊЕНИЦА #28: Црнци имају дуже руке, гледано релативно на висину тела, од белаца. Ова особина, заједно са њиховим знатно дебљим лобањским костима, даје црним спортистима предност над белцима у боксу. Скелетне мишићне особености у ногама црнцима дају предност као спринтерима, али истовремено су их донекле онемогућиле да се истакну као маратонци. (39) (27)

ЧИЊЕНИЦА #29: Додатне разлике:

• Коса им је црна, крта и „вунасте“ текстуре, пљосната је и елиптична без централног канала или цеви као коса код Европљана.
• Нос је дебео, широк и пљоснат, често изокренутих ноздрва које откривају црвену облогу мембране слузнице слично као код мајмуна.
• Руке и ноге су код црнаца релативно дуже него код Европљана. Рамена су нешто краћа, а подлактица дужа, приближавајући се мајмунском облику.
• Очи су истакнуте, шареница црна, а очна шупљина велика. Око често има жућкаст стврднути обруб, слично као код гориле.
• Црнац има краћи труп, попречни пресек на грудима је више округли него код Белаца. Карлица је ужа и дужа, слично као мајмунска.
• Уста су широка са врло дебелим, широким и избоченим уснама.
• Црначка кожа има дебели површински рожнати слој који се одупире огреботинама и спречава продор бактерија.
• Црнац има дебљи и краћи врат сличнији антропоидима.
• Шавови лобање су једноставнији него код белаца и раније се затварају.
• Уши су округле, релативно мале, стоје релативно високо и одвојено, приближавајући се тако мајмунском облику.
• Црнац је више развијен од карлице надоле, док је белац више развијен у грудима.
• Вилица је већа и јача, те избочена према ван, што заједно са ниским косим челом даје фацијални угао од 68 до 70 степени, за разлику од фацијалног угла белаца који се креће од 80 до 82 степена.
• Руке и прсти су пропорционално ужи и дужи. Зглоб и чланци су краћи и робуснији.
• Предње и парцијалне кости лобање су мање удубљене и мањег обима. Лобања је дебља посебно са стране.
• Мозак црнаца је просечно 9 до 20% мањи него код белаца.
• Зуби су већи и више су раздвојени него код Беле расе.
• Три кичмене кривине су мање изражене код црнаца него код белаца, приближавајући се тако мајмунском облику.
• Бедрена кост је мање коса код црнаца, а голенична кост је више закривљена и увинута према напред, листни мишић на нози је високо а задњица је мање изражена.
• Пета је широка и избочена, стопало дугачко и широко, али слабог свода узрокујући равно стопало, велики прст је краћи него код белаца.
• Две носне кости су понекад спојене, као код мајмуна.

ЧИЊЕНИЦА #30: Студије крвних група током Другог светског рата дају наслутити да је црначки генотип отприлике 28% бели. Ово упркос свим могућим програмима институционалне дискриминације, социјалне сегрегације... итд. Имајте на уму да би резултати чистокрвних црних Африканаца показивали још веће разлике насупрот белцима. (32) (14)

КРИМИНАЛ

ЧИЊЕНИЦА #31: Црнци почињу убиства у тринаест пута већем односу од белаца; силовања и напада десет пута. Ови подаци, како су дати у ФБИ-јевим извештајима, варирају нешто из године у годину, али прецизно осликавају тренд за протеклу деценију. (27) (6) (13)

ЧИЊЕНИЦА #32: Према подацима америчког Министарства правосуђа, 1 од 4 црна мушкарца у доби између 20 до 29 је тренутно у затвору или је пуштен да служи казну на слободи. (32) (6) (3)

ЧИЊЕНИЦА #33: Иако чине само 12% популације САД, црнци су починиоци више од половине свих силовања и пљачка, те око 60% свих убиства у САД. (32) (27) (6)

ЧИЊЕНИЦА #34: Отприлике 50% свих црних мушкараца биће током свог живота ухапшено и оптужено за тешки злочин. (27)

ЧИЊЕНИЦА #35: Црнац је 56 ПУТА склонији да нападне белца него обрнуто. (3) (32)

ЧИЊЕНИЦА #36: Црни силоватељи бирају беле жртве у 54,9% случајева, што је тридесет пута већи проценат него што белци бирају црне жртве. (2) (32) (28)

ЧИЊЕНИЦА #37: Годишње извештај Министарства правосуђа показује да белци који почињу злочин то учине црнцима у 2,4% случајева. Црнци, са друге стране, бирају беле жртве у ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ случајева. (3)

ЧИЊЕНИЦА #38: У Њујорк Ситију, сваки белац је више од 300 ПУТА изложенији нападу од стране банде црнаца, него што је црнац изложен нападу од стране банде белаца. (32)

ЧИЊЕНИЦА #39: Многи људи тврде да је висок проценат црначког криминалитета показатељ да се полиција фиксира на црнце, а игнорише такозвани криминалитет „белих овратника“. Но црнци учествују у неразмерно већем броју почињених прекршаја и у тој домени злочина. У 1990. год., црнци су били склонији да почињу 3 пута више злочина фалсификовања, кривотворења и проневере него белци. (32) (6)

ЧИЊЕНИЦА #40: Многи људи верују да је злочин узрокован сиромаштвом или недостатком „привилегија“. Но, Вашингтон Д.Ц., који ужива просечно највеће годишње плате, док само Аљаска има виши лични доходак по становнику, води у националној статистици у свим категоријама криминала, укључујући убиства, пљачке, тешке нападе и крађе возила. Вашингтон Д.Ц. такође има најстроже законе о држању оружја, највиша издавања по становнику за полицијске снаге, највише полицијских и поправних снага по становнику, и највиши проценат затворске популације. Становништво округа је преко 70% црначко. Западна Вирџинија има најнижи национални проценат криминалитета, а истовремено пати од хроничног сиромаштва и има највиши степен незапослених у САД. Такође има најмањи проценат полицијских снага по становнику. Западна Вирџинија је преко 96% белачка. (33)

ЦРНАЧКА ПОРОДИЦА

ЧИЊЕНИЦА #41: Чак 46% градских црних мушкараца у доби од 16 до 62 су незапослени. (27)

ЧИЊЕНИЦА #42: Више од 66% црначке деце је рођено ван брака. По становнику, њихов проценат ванбрачне деце је десет пута већи него код белаца. (32) (27)

ЧИЊЕНИЦА #43: Црнци су четири и по пута склонији него белци да живе од социјалне помоћи. (32)

ЧИЊЕНИЦА #44: Више од 35% свих црних мушкараца у САД је зависно од дроге или алкохола. (27)

ЛЕПОТА

ЧИЊЕНИЦА #45: Издање часописа „Етничке и расне студије“ из јануара 1986. доноси чланак „Преференције у погледу боје коже; сексуална селекција; студија о међу-утицају гена и културе на еволуцију“ аутора Питера Фроста и Пјера Вандер Хергеа, каже да у свакој раси жене имају тенденцију да буду светлије боје коже него мушкарци. Користећи стандардне етнографске податке из 51 друштва на пет континената, који су испитани на преференцију боје коже, студија показује да 30 преферира светлије жене, а 14 преферира светлије жене и мушкарце. Културе Индије, Кине, Бразила и Балија, као и Арапи и црнци изјашњавају се да су светлије жене најлепше – потврђујући тако естетску привлачност бледопуте, румене, плавокосе као „Нордичког идеала“ женске лепоте – иако они сами не поседују генетске способности да произведу такав организам. Током времена, студија показује, више класе свих раса су стекле светлију боју коже у поређењу са њиховим сународњацима, јер стално бирају за супружнике светлије жене из нижих класа. (Такође погледај #11)

ЧИЊЕНИЦА #46: Научно истраживање о пореклу људске лепоте, у коме је учествовало 300 судија из различитих делова света којима су показане фотографије са циљем да оцене лепоту индивидуалних лица, показује да су нордијски белци универзално препознати као најпривлачнији људи, чак и од стране црнаца. Испитаници су били упућени да оцењују лица искључиво према њиховим „личним стандардима људске лепоте, те да се не равнају према трендовима или популарним нормама“. Резултат ове студије „Старост, Пол, Раса и Перцепција Фацијалне Лепоте“, из часописа „Developmental Psychology“, од 5. новембра 1971, странице 433–439, су репродуковани испод…

ЛЕПОТА ПОЈЕДИНИХ РАСА У УНАКСНОЈ СТУДИЈИ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСПИТАНИКА → ДАЈУ НАЈВИШЕ ОЦЕНЕ КОМУ: 7-годишњи белци → одраслим белцима 7-годишњи црнци → одраслим белцима 7-годишње белкиње → одраслим белкињама 7-годишње црнкиње → одраслим белкињама и црнкињама 12-годишњи белци → одраслим белкињама 12-годишњи црнци → одраслим белкињама 12-годишње белкиње → одраслим белкињама 12-годишње црнкиње → одраслим белкињама 17-годишњи белци → одраслим белкињама 17-годишњи црнци → одраслим белкињама 17-годишње белкиње → одраслим белкињама 17-годишње црнкиње → одраслим белкињама Одрасли белци → одраслим белкињама Одрасли црнци → одраслим белкињама Одрасле белкиње → одраслим белкињама Одрасле црнкиње → одраслим белцима

ЧИЊЕНИЦА #47: У експериментима у којима су црна деца била остављена са белим и црним луткама, установљено је да се већина њих радије игра са белим луткама. Ово се показује свуда у свету. Чак и у забаченим државама као што је Тобаго. (32) (22) (23)

АМЕРИЧКА ПОВЕСТ

ЧИЊЕНИЦА #48: Декларација независности, која садржи тако често понављану фразу „...сви људи су створени једнаки...“, написана је од стране Томаса Џеферсона, који је тада имао око 200 робова и није ослободио ниједног од њих, чак ни мулате ни ¼ мулате. Џеферсонове речи се нису односиле на црнце, који у то доба нису имали никакав удео у америчком друштву осим као покретна имовина. (27) (38) (31)

ЧИЊЕНИЦА #49: Амерички Устав је написан од стране и за добробит „Народа“ и посвећен „нама и нашим потомцима“. Свих 55 делегата који су се састали у Филаделфији да саставе Устав и сви посланици 13 држава који су га ратификовали били су припадници Беле расе. (38)

ВЕБСТЕРОВ РЕЧНИК ИЗ 1828. ГОД. дефинише Потомство као: ПОТОМСТВО. 1. Потомци; деца, деца од те деце... итд. у недоглед, раса која проистиче од праоца. 2. У општем смислу, надолазеће генерације; појам супротан прецима.

ЧИЊЕНИЦА #50: Четрнаести амандман је неважећи због следећих разлога: • Никада није био ратификован од три четвртине свих држава Уније како налаже члан 5. Устава САД. Од 37 држава, 16 га је одбило ратификовати. • Многе државе које су га ратификовале биле су присиљене на тај чин под притиском војне окупације. Сваки легални акт који се донесе под присилом је аутоматски неважећи. • Чињеница да су 23 сенатора незаконито искључена из Сената САД показује да Заједничка резолуција која је предложила амандман није предложена нити прихваћена од конституционалног конгреса. • Намера 14. амандмана је противречна оригиналном Уставу САД и органском закону земље. Није, и не може, опозвати нешто што је већ саставни део органског закона. • Стога га принцип преседана (stare decisis) чини неважећим. (23)

ЧИЊЕНИЦА #51: У прокламацији Абрахама Линколна о еманципацији из септембра 1862. он је рекао: „Ја сам подстакао реколонизацију црнаца (назад у Африку) и ја ћу наставити са тим послом. Моја прокламација о еманципацији је била повезана са тим планом (реколонизацијом). Нема места за две различите расе белог човека у Америци, а камоли за две сасвим различите расе белаца и црнаца... Не могу замислити већу трагедију од асимилације црнаца у наше друштво и наш политички живот као нама равноправнима... Унутар двадесет година ми можемо мирним путем реколонизовати црнце... под условима у којима се они могу уздићи до пуног статуса слободних људи. Ово никада не можемо учинити овде. Никада не можемо постићи идеалну унију какву су наши очеви оснивачи замислили, са милионима припадника стране, инфериорне расе, који живе међу нама, а чија асимилација није ни могућа ни пожељна.“ (27)

ЧИЊЕНИЦА #52: Линколн је заиста предложио Уставни амандман који би одобрио Конгресу да реколонизује све ослобођене црнце назад у Африку. Дана 15. августа 1862. Конгрес је одобрио преко пола милиона долара за ту намену. Хиљаде црнаца су већ биле послане назад у Африку до тренутка када је Линколн био убијен. (27)

ВАШИНГТОН Д.Ц.

ЧИЊЕНИЦА #53: Вашингтон Д.Ц., који је отприлике 70% настањен црнцима, води у САД у много области: • Највећи степен криминалитета • Најстроже мере о држању оружја • Највећи број затвореника • Највећи природни прираштај • Највећи морталитет • Највећи проценат федералне асистенције по становнику • Највећи проценат прималаца социјалне помоћи • Највећи проценат неписмености • Највећи проценат ученика који не заврше школу, иако су њихови учитељи највише плаћени у САД • Највећи проценат гонореје и сифилиса • Највећи проценат АИДС-а (33) (32)

ПОРТУГАЛ

ЧИЊЕНИЦА #54: Настањен Белом расом, Португал се у четири века успео до нивоа најбогатије и најмоћније државе на свету. Био је велика трговачка и поморска сила, имао је колоније у Азији, Африци и Америци. Његови морнари су били први који су истражили западну Африку и довели су са собом стотине црних робова. До 1550. године, на врхунцу португалске моћи, једна десетина његове популације били су црнци. Данас, популација Португала је описана као једна од најхомогенијих у Европи, пошто је полако асимилирала целокупни црначки генотип. Од 1975. године Португал је изгубио све своје бивше колоније. Његови радници су данас најмање плаћени у Европи, те има највиши проценат неписмених и висок морталитет код новорођенчади. У смислу уметности, књижевности, музике, науке и филозофије, „нови“ Португал није произвео практично ништа у последњих 100 година и према многим стандардима најзаостарела је држава у Европи. *Имајте на уму да је црначка популација САД достигла ниво од отприлике 13%. (27)

ХАИТИ

ЧИЊЕНИЦА #55: Република Хаити, једина потпуно црна република на западној хемисфери, пуким случајем је и најсиромашнија земља на западној хемисфери. Има најнижу просечну старосну доб, највиши проценат неписмених, најнижи проценат читања штампе по становнику, најнижи БДП по становнику и најнижи ниво политичке стабилности. (27)

ЧИЊЕНИЦА #56: Хаити је некада имао обећавајућу будућност. Пре 1789. године као француска колонија под белом управом, Сан Доминго (Хаити) био је богат као, или чак богатији по производњи, од свих 13 америчких колонија заједно. Био је сматран за „круни драгуљ“ француског колонијалног система и био је у ствари најпросперитетнија колонија на свету. Настањен са 40.000 белаца, 27.000 ослобођених мулата и 450.000 црначких робова, са прелепом климом и продуктивним земљиштем, снабдевао је Француску и пола Европе шећером, кафом и памуком. Али 1791. године француска влада издала је наредбу Хаитију да мора дати право гласа мулатима, а недugo затим наредбу да мора ослободити све робове. Ово је резултирало крвавим грађанским ратом у коме је цела белачка популација (око 40.000 Француза) убијена, све до последњег човека, жене и детета. Силовања, декапитације и сакатења су скоро без изузетка почињена на њиховим телима. (22) (23)

ЧИЊЕНИЦА #57: Након што су црнци масакрирали последње остатке беле популације 1804. год., Хаити је остао део Сан Доминга до 1844. год. кад је постао засебна „република“. Између 1844. и 1915. год. само један хаићански председник је завршио свој мандат. Осталих четрнаест су били истерани војним устанцима, један је убијен експлозивом, један је отрован, а један је исечен на ситне комаде од стране разјарене масе. Између 1908. и 1915. год. револуције и убиства су се толико проширила да је војска САД била присиљена интервенисати да поврати ред. Ово је трајало од 1915. до 1934. Након тога следило је 12-годишње раздобље владавине мулатске елите, које је завршило преузимањем контроле од стране црначке милиције 1946. год. Од тада су нашiroко распрострањена корупција и политичка убиства утврђено правило. (23)

ИНДИЈА

ЧИЊЕНИЦА #58: Индијски црначки народи били су изложени многобројним белим инвазијама у раздобљу преко 5000 година, које су потицале стварање и падове једне цивилизације за другом како су белци били апсорбовани од стране не-белачких маса. Но, око 1800. пр. н. е. Аријци су опет напали са северо-запада, те овај пут успоставили ригидан систем каста беле супрематије (индијски „варна“, што значи боја), који је протеком времена постао интегрални део хинду религије. Међурасно мешање је било строго забрањено и кажњиво смрћу. (5) (37)

ЧИЊЕНИЦА #59: Предвођена аријском владајућом елитом, класична Индија је процветала у предивну културу, дајући израз филозофији, поезији, науци, математици и књижевности. Земља је просперирала као никад пре – или после.

ЧИЊЕНИЦА #60: Систем каста је трајао отприлике 2.000 година (вероватно дуже него било која цивилизација у сличним расним условима). Но, са протеком времена касте су се расточио због расног мешања и до данашњег дана практично ниједан чистокрвни белац није преживео. (39) (37) (10)

ЧИЊЕНИЦА #61: Данас Индија има 834 милиона људи који говоре 150 различитих језика и дијалеката. Када су годишње кише недовољно обилне, они умиру од глади у размерама од 2.000.000 до 6.000.000 сваке године. Индија има највећи природни прираштај у Азији, један од најнижих просечних прихода по становнику у свету и стопу неписмености која се приближава 70%. (35) (33)

ЕГИПАТ

ЧИЊЕНИЦА #62: Древни Египат су основали и изградили Медитерански белци уназад 4500. пр. н. е. Период египатске славе био је од 3400. пр. н. е. до 1800. пр. н. е., који је карактерисала фантастична архитектура, пирамиде, храмови, познавање математике и инжењерства, остаци којих су евидентни чак и данас. Бели Египћани су прокрчили пут медицини, хемији, астрономији и законима. У многим случајевима њихова достигнућа су и данас ненадмашена. (37) (39) (21)

ЧИЊЕНИЦА #63: Али, око 3400. пр. н. е. египатска цивилизација почела се ширити узводно уз реку Нил, доводећи је у контакт са црначком Нубијом која се налазила на југу. Ускоро почели су користити црнце као робовску снагу и Египат је постао прва „талионица народа“ (melting pot) у историји. (39) (10) (14)

ЧИЊЕНИЦА #64: Са протеком времена црначка крв се ширила из доњих египатских класа према горњима. Робови су ослобођени ропства, добили су политичку равноправност и заузели позиције у администрацији. (10) (37)

ЧИЊЕНИЦА #65: До времена фараона Тута (1370–1352. пр. н. е.) чак и владајуће класе биле су помешане и монгрелизовано, а Египат је незаустављиво почео пропадати. Данас, некада моћни Египат је типична земља трећег света, изгубио је сву своју уметност, своју медицину, своју градитељску способност и своју позицију моћи у светским односима снага. (10) (37)

Апсурдна тврдња да је древни Египат био производ црначке генијалности сада се нашiroко учи по школама. Иако научници знају да је ово нечујена лаж, оправдавају ову обману причом да би то могло подићи „самопоуздање“ црначкој деци.

ЈУЖНА АФРИКА (Напомена: ове чињенице ће се вероватно драстично променити сада пошто је Јужна Африка пала под црначку власт)

ЧИЊЕНИЦА #66: Бели људи су живели у Јужној Африци много дуже него црнци. Бела насеља су постојала у Јужној Африци преко 300 година, дакле отприлике исто раздобље колико су Европљани живели у северној Америци. Чак уназад 150 година након што су установљене прве колоније око Кејптауна, на почетку 19. века, још увек није било црнаца уоколо у радијусу од 500 миља. Црнци су се доселили из централне Африке касније, вероватно бежећи од трговаца робљем или због глади. У ствари, већина данашњих јужноафричких црнаца су рођени у другим земљама. (29) (8) (14)

ЧИЊЕНИЦА #67: Јужна Африка је без конкуренције најбогатија и најнапреднија земља у Африци, производећи скоро 75% бруто друштвеног производа читавог континента. У потпуности је само-довољна па бојкоти имају врло мало утицаја на њену економију. Заправо цела Африка је зависна о Јужној Африци. По државном уређењу она је парламентарна република западњачког типа, али врши се строга расна сегрегација. Јужна Африка даје потпуну аутономију и самоуправу црнцима у њиховим подручјима земље. (29) (8) (14)

ЧИЊЕНИЦА #68: Иако је Јужна Африка константно критикована од светске штампе због њеног расног сепаратизма, црнци тамо живе боље него у било којој другој афричкој земљи и просперитетни су, те се брзо множе. 87% црначке социјалне помоћи плаћају белци. Ово укључује храну, одећу, оспособљавање, смештај, едукацију и здравство – чак и старачке пензије. (14)

ЧИЊЕНИЦА #69: Хиљаде јужноафричких црних студената заврше факултете сваке године, што је три пута више него остатак Африке заједно. Свако црно дете је унутар пар километара од основне школе. Афричка највећа болница, која скоро ексклузивно пружа услуге црнцима и обавља преко 1800 операција на месец, налази се у Јужној Африци. (14)

ЧИЊЕНИЦА #70: Црнци у Јужној Африци поседују више аутомобила него сви грађани Совјетског Савеза. (29)

ЧИЊЕНИЦА #71: Јужна Африка има више црних доктора, адвоката, професионалаца и милионера него читав остали свет заједно. (8)

ЧИЊЕНИЦА #72: У ствари, црнцима су услови „тако лоши“ у Јужној Африци да та земља има огромни проблем са илегалним црним усељеницима, те има преко милион нелегалних страних радника. (14) (29)

ИСЛАНД

ЧИЊЕНИЦА #73–75: Исланд, једина потпуно бела нација на планети, има највиши степен писмености на планети: 100%. То је острво настало од охлађене вулканске магме, који се налази нешто јужније од Арктичког круга. Нема угља, нема горива, нема дрва, нема минералних богатстава и природних ресурса, нема пловних река. 75% унутрашњости острва је ненасељиво и само око 1% земље је обрадиво. То је најмлађа нација у Европи и једна од најизолованијих земаља на свету. Упркос томе, Исланд се налази на другом месту у свету по просечној очекиваној старосној доби, има један од највећих стандарда живота у погледу прихода по становнику. Има огромне медицинске установе и цветајући новинарски бизнис. Практично свака породица има телефон. Након завршене средње школе, сваки исландски студент зна говорити пет језика. (33)

МАРТИН ЛУТЕР КИНГ

ЧИЊЕНИЦА #75–77: Дана 31. јануара 1977. год., по судском налогу ФБИ је запечатио све архиве Мартина Лутера Кинга све до године 2027., јер како је рекла његова жена „њихово објављивање би уништио његову репутацију“. Наводно у тим архивама се налазе докази о његовим бизарним сексуалним перверзијама и хомосексуалности, те докази да је Кинг био под директним директивама совјетских шпијуна и да је био финансиран од стране Комунистичке партије.

ЧИЊЕНИЦА #78: Часопис „The Wall Street Journal“ (9. новембра 1990.) је открио да су на Универзитету Стенфорд уредници који су издали књижицу „Архиве о Мартину Лутеру Кингу млађем“ одavno знали да је Кинг био крив за плагијат у његовој докторској тези из 1955. год. на Бостонском универзитету, те да је преписивао већи део своје тезе из радова других студената.

ЧИЊЕНИЦА #79: Мартин Лутер Кинг је често користио услуге проститутки и плаћао им новцем који је милодарима прикупио у својој цркви. Ипак, Конгрес је изгласао да се Кингов рођендан има славити као национални празник, у многим местима замењујући Колумбов дан или Вашингтонов рођендан као званични празник.

ЧИЊЕНИЦА #80: Готово свака држава уније има Кингов празник, а практично сваки град има Кингову улицу или Кингов грађански центар. Но све анкете показују да се Американци увек изјашњавају за смањење исказивања почасти Кингу, кад им се то питање постави. (41)

РАЗНО

ЧИЊЕНИЦА #81: Читав Афрички континент, можда најбогатије подручје на Земљи, има удео од само 3% у светској трговини. (27)

ЧИЊЕНИЦА #82–84: Готово сви црнци који су нешто постигли на било ком подручју делатности, изузев спорта и музике, имали су неке беле претке у свом родословљу: Фредерик Даглас, В. Е. Б. Дабуа, Букер Т. Вашингтон, Џорџ Вашингтон Карвер, Алекс Хејли, Тургуд Маршал, Брајант Гамбел, Колин Пауел, Карл Роуан, Ед Бредли, Даг Вајлдер... итд. Према др Е. Б. Реутеру, „...Од успешних и познатих људи које је црна раса произвела, најмање тринаест-четрнаестина су људи мешовите крви.“ (27) (21)

ЧИЊЕНИЦА #85: Црнци су 50 пута склонији да имају сифилис него белци. (32)

ЧИЊЕНИЦА #86: Дупло више црнаца него белаца добије нечасни отпуст из америчке војске. (32)

ЧИЊЕНИЦА #87: Бела жена је подложна 15 пута већем ризику да добије АИДС имајући сполни однос са црнцем него са белим хетеросексуалцем. (амерички Центар за превенцију болести)

ЧИЊЕНИЦА #88: Готово 90% америчке деце која имају АИДС су црнци или хиспанци. (36)

ЧИЊЕНИЦА #89–92: У 1950. год. америчке школе биле су међу најбољима у свету. Но, гласни елементи унутар нашег друштва захтевали су да јавне школе преузму социјалну улогу поред едукацијске. Насилне промене америчког образовања биле су наређене од стране Врховног суда у смеру рушења расних баријера. Током 30 година америчке школе су уложиле огромне суме новца у присилну расну интеграцију путем квота и разних пословних мера. (Мало људи схвата колико је то скуп посао. Годишњи утрошак иде до десет милијарди долара. У 1990. год. Калифорнија је сама потрошила 500 милиона долара на интеграцију. Многи школски окрузи троше четвртину или више од њихових буџета на транспортовање ученика због расне интеграције. Само у држави Милвоки у једној школској години, 30.000 радних сати је утрошено у одређивању расе студената који ће похађати разне школе.) Резултати? Данашњи амерички студенти заузимају доња места свих светских листа у науци и математици, неких 40% одраслих Американаца је практично неписмено, а стандардизовани тестови показују срозавање резултата како за белце тако и за црнце. Данас просечни белац још увек постиже 200 поена више на стандардизованом SAT тесту него просечни црнац. Американци троше више на образовање него било која друга земља у свету, а имају врло слабе резултате. Масовно бегање белаца (такозвани „White flight“) који покушавају избећи пошаст расне интеграције, срозало је пореске приходе свих већих америчких градова. У 1983. год., након готово две генерације расног експериментисања да би се постигла „расна једнакост“, истраживачки одјел америчког Министарства просвете није могао приложити ниједну студију која би показивала да црна деца показују боље резултате након де-сегрегације. (25) (20) (32)

ЧИЊЕНИЦА #93: У црначкој Африци просечни владар држи власт 7 месеци. (22) (27) (7)

ЧИЊЕНИЦА #94: До 1995. год., трећина америчких студената биће не-бела, а белци ће бити мањина у школским дистрикту 5 савезних држава. (32)

ЧИЊЕНИЦА #95: Др Вилијам Шокли, добитник Нобелове награде за свој рад на изуму транзистора и гласovit генетичар са Универзитета Стенфорд, је рекао: „главни узрок црначке неспособности лежи у њиховим генима, те није у никаквом значајнијем проценту подложан утицајима из околине.“

ЧИЊЕНИЦА #96: У 1930. год. белци су чинили око 33% популације света. Данас, УН процењује да су белци 9,5% светске популације. Овај проценат брзо опада. (34) (27)

ЧИЊЕНИЦА #97: Свака раса има једнаку способност да учи и доприноси цивилизацији, а све могуће разлике су узроковане предрасудама и расизмом. Чињеница да су белци кроз историју синоним за цивилизацију је само хир судбине и случајност. Сваки покушај да се уоче разлике међу расама је мотивисан паранојом и мржњом. Ми морамо спречити свако истраживање у том погледу и предно радити да стопимо друштво у безрасну, безнационалну, хармоничну утопију. (?)

ЧИЊЕНИЦА #98: У 1988. год. било је 9.406 случајева силовања белаца од стране црнаца, а мање од 10 случајева силовања црнаца од стране белаца у САД. (32)

ЧИЊЕНИЦА #99: За књигу „ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И НАЦИОНАЛНА ПОСТИГНУЋА“, од Рејмонда Катела, три чувена америчка научника упоређују мноштво доказа из светских националних IQ тестова те упозоравају на тренд смањивања популације свих оних нација које постижу више резултате. Узимајући у обзир разлике у природном прираштају Американаца из различитих етничких група, они су закључили да америчка способност брзо опада. (21)

ЧИЊЕНИЦА #100: Амерички порески обвезници су потрошили преко 2,5 хиљаде милијарди долара да уздигну црнце од 1960-их наовамо. (6)

ЧИЊЕНИЦА #101: ИЗРЕКЕ познатих људи: „Црначка интелигенција никада није изумела нека ефикасна оружја одбране или напада: они су изгледа неспособни да формирају било какав већи план освајања или владе. Та очигледна инфериорност њихових менталних капацитета је рано откривена, те искоришћена од стране нација из умерене климатске зоне.“